Neko je rekao(1): Vidio sam čovjeka odsječene ruke do ramena koji je vikao: “Ko me vidi neka nikome ne učini nepravdu.” Prišao sam mu i upitao ga: “Brate, kakva je tvoja priča?” Rekao je: “Brate moj, moja priča je čudna. To je zato što sam bio pomagač nepravednika. Vidio sam jednog dana ribara koji je ulovio veliku ribu. Riba mi se jako dopala. Prišao sam mu i rekao: Daj mi ovu ribu. Rekao je: Ne dam ti je, ja za njenu vrijednost uzimam hranu mojoj djeci. Udario sam ga i silom mu uzeo ribu te otišao s njom. Dok sam tako išao i nosio je, ujela me je za palac. Kada sam je donio kući bacio sam je iz ruke. Palac me je zabolio i osjetio sam tako jaku bol da čitavu noć nisam zaspao. Ruka mi je natekla. Kad je svanulo otišao sam doktoru i požalio mu se na bol. Doktor je rekao: Ovo je početak gangrene. Odsjeci palac ili ćemo morati čitavu ruku odsjeći.(2) Odsjekao sam palac. Zatim me je ruka zabolila tako da nisam mogao ni spavati ni mirovati. Rekli su mi: Odsjeci šaku. Ja sam je odsjekao. Bol se proširio i u podlakticu i bolilo me tako jako da nisam mogao mirovati.(3) Počeo sam da zovem u pomoć od jakog bola. Rekoše mi: Odsjeci je do lakta. I odsjekao sam je. Bol se proširio i u mišicu (nadlakticu). Zabolila me je više nego prije. Rekoše mi: Odsjeci je do ramena jer će se u suprotnom proširiti po cijeiom tijelu. Odsjekao sam je. Neki čovjek me je upitao: Šta je razlog tvog bola? Pa sam mu ispričao o ribi. Rekao mi je: Da si u početku vratio ribu njenom vlasniku i da si od njega halala tražio i da si ga zadovoljio ne bi te bol snašla i ne bi ti dio tijela bio odsječen. Idi sada njemu i traži mu halal prije nego što bol dospije u tvoje tijelo. Rekao je: Tražio sam ga po gradu dok ga nisam našao. Pao sam na njegove noge ljubeći ih i plačući, govoreći mu: Prijatelju moj, tako ti Allaha, molim te da mi oprostiš. Upitao me je: Ko si ti? Rekao sam: Ja sam onaj koji ti je uzeo ribu silom. Ispričao sam mu šta mi se desilo i pokazao sam mu ruku. Zaplakao je kada ju je vidio. Zatim je rekao: Brate moj, ja sam ti halalio kad sam te vidio u ovom iskušenju. Rekao sam: Prijatelju moj, tako ti Allaha, jesi li me prokleo kad sam ti je uzeo? Rekao je: Jesam. Rekao sam: Allahu moj, zaista je ovaj nadjačao moju slabost svojom snagom i nasilno mi uzeo ono čime Si me opskrbio pa pokaži mi Svoju moć na njemu. Odgovorio sam mu: Prijatelju moj, Allah ti je pokazao svoju moć na meni i ja se kajem Allahu Uzvišenom što sam bio u službi nasilja. Nikad mu više neću stati na vrata niti mu pomagač biti dok sam god živ, ako Bog da.”
U priči je veliko upozorenje onome ko pomaže zulum (nepravdu) i da se dove onog kome je nepravda nanesena primaju.
Abdullah ibn Selam kaže(4): “Kada je Uzvišeni Allah stvorio stvorenja i kada su stali na svoje noge i podigli glave rekli su: O Gospodaru, s kim si ti? Uzvišeni je odgovorio: Sa onim kome je nepravda nanesena dok mu se njegovo pravo ne vrati.”
Mekhul Ed-Dimiški kaže(5): “Na Sudnjem danu zovnuće melek: Gdje su nasilnici i njihovi pomagači? Niko ko im je tintu prinio, nalio u tintarnicu i olovku zašiljio i ono što je iznad toga neće ostati da sa njima neće biti slavljeno. Biće sakupljeni u sanduke od vatre i biće bačeni u džehennem.”
(1) Ovu priču spominju Imam Ez-Zehebi u djelu EI-Kebair, str. 124, Veliki grijeh broj 26; i Ibn Hadžer u djelu Ez-Zevadžir, 2124.
(2) U djelu Ez-Zevadžir stoji: “Ovo je početak gangrene, odsjeci ga ili će obuhvatiti cijelu ruku.” 2/124.
(3) U djelu Ez-Zevadžim stoji: “Nisam mogao spavati niti mirovati od žestine boli.”
(4) Abdullah ibn Selam je iz Hazredža. Jedan je od židovskih svećenika koji je prešao na Islam. Jedan je od potomaka Jusufa ibn Ja’kuba, alejhi sellam. Prešao je na Islam kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao u Medinu. Učestvovao je sa Omerom u oslobađanju Kudsa Umro je u Medini 43. hidžretske godine. Tefsir vel-Mufessirun od doktora Ez-Zehebija
(5) Mekhul Ed-Dimiški je muftija i učenjak Damaska, EI-Mizan, 41177.
Knjiga o zulumćarima 250-252
Sa’d Jusuf Mahmud ebu Aziz