Prva stvar: Učenjak uglavnom govori i upozorava prije nego li nastupi fitna, a kada fitna nastupi sustegne se od govora i upuštanja u fitnu. Šejhul islam kaže: „Kada se dogodi fitna razumni nisu tada u stanju kontrolisati bezumnne. Tada veliki ljudi nisu u stanju ugasiti fitnu i suzbiti njene aktere, a takvo je stanje fitne, kao što kaže Uzvišeni:
وَاتَّقُواْ فِتْنَةً لاَّ تُصِيبَنَّ الَّذِينَ ظَلَمُواْ مِنكُمْ خَآصَّةً وَاعْلَمُواْ أَنَّ اللّهَ شَدِيدُ الْعِقَابِ
‘I bojte se fitne koja neće zadesiti samo one od vas koji zulum čine, i znajte da Allah žestoko kažjava.’ (Enfal, 25).
Kada se desi fitna njene prljavštine neće biti pošteđen osim onaj koga Allaha sačuva.” Minhadžu es-sunne
Na drugom mjestu šejhul islam kaže: „Kada je ubijen (tj. Osman, radijellahu anhu) srca su se podvojila a nedaće povećale, ispoljiše se loši ljudi a poniziše dobri. U fitnu se upusti onaj ko je prije toga nije mogao učiniti a onaj ko je htio hajr i popravku, tada (u fitni) to nije bio u stanju učiniti.” Medžmu’ul fetava
Druga stvar: Kada se naredba i zabrana ne prihvataju i kada kod onih kojima se obraćaš ne vidiš poslušna srca, već ono što je oprečno tome, tada je suzdržaost od naredbe i zabrane preča. Musliman se tada treba pozabaviti onim što može učiniti, kao što stoji u hadisu: „Pa kada vidiš škrtost kojoj se pokorava, strasti koje se slijede, dunjaluk kojem se daje prednost i zadivljenost svakog mislioca svojim mišljenjem, tada se posveti sebi i ostavi običan svijet.” Hadis bilježi Tirmizi, Ebu Davud i drugi.
Ebu Abdullah Fethi
Izvor: Medželle „El – esale” (skraćeno)