Uzviseni Allah je rekao:
I borite se radi Allaha, istinskim džihadom Njegovim. (Al-Hadždž, 78)
I rekao je:
O vjernici, borite se protiv nevjernika koji su u blizini vašoj i neka oni osjete vašu strogost! (At-Tewba, 12)
Obzirom da je Sunnet u džihadu započeti sa najbližim neprijateljem a duša koja naređuje čovjeku zlo je njegov najbliži neprijatelj, stoga neka čovjek počne borbu sa njom i sputa je naročito kada naređuje jeziku da ogovara, kleveta, prepire se, svađa, laže i upušta u smutnju.
Fadhal ibn Ubejd prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je rekao:
„Mudžahid je onaj koji se bori protiv svoje duše na Allahovom putu.” (Ahmed)
Ebu Hazim je rekao: „Bori se protiv svoje duše žešće nego što bi se borio protiv neprijatelja.” (Hilyat al-Awliya)
Obaveza čuvanja jezika u vremenima smutnje se dodatno nalaže zbog utjecaja jezika u daljem širenju smutnje.Obmanuta osoba misli da ako se fizički suzdrži od smutnje da ju je izbjegao ali ne zna da se njegov jezik takođe treba suzdržati od nje.Koliko ljudi se samo upušta u smutnju i dalje je potpaljuje svojim jezicima?Oni misle da su sigurni od nje dok su oni najviše uključeni u nju, potpaljujući njenu vatru.Iz tog razloga je Vuhejb ibn al-Vard rekao:
„Pronašao sam da je osamljivanje u osamljivanju jezika.” (Al-Samt – Ibn Ebi Dunja)
Abdullah ibn Mubarek je rekao: „Neki ljudi su osamljivanje protumačili da znači da, ako je čovjek u društvu koje spominje Allaha, on to isto radi a ako oni govore nešto drugo mimo toga, on šuti.” (Al-Samt)
Abdullah ibn Amr je takođe rekao: “Sjedjeli smo kod Poslanika, alejhis-selam, kada je govorio o smutnji, pa nam je rekao: ‘Kada vidite ljude kako zanemaruju svoje ugovore i kada im pomanjka povjerenja i kada budu ovako (pa je isprepleo svoje prste).’ Ja mu rekoh: ‘Kako da se ponašam tada, dabogda me Allah učinio tebi najprečim?’ On odgovori: ‘Drži se svoje kuće, pazi na svoj jezik, radi ono što znaš da je dobro a kloni se onoga što znaš da je loše i brini se samo o sebi i okani se običnog svijeta.”(Ebu Davud)
Šekik al Balhi je rekao: „Budi sa ljudima baš kao što bi bio sa vatrom.Uzmi od nje korist ali se čuvaj da te ne oprži.” (Sifat al-Safwah)
Abdullah ibn Davud je rekao: „Ko god pusti ljude da imaju sve što požele od njega, oni će nauditi njegovoj vjeri i dunjaluku.” (Siyar A’lam al-Nubala)
Zijad ibn Hadir je rekao: „Poželim da sam u pregradi od željeza sa mojom opskrbom; da ne govorim ni sa kim niti da neko govori meni sve dok ne sretnem Allaha Uzvišenog.” (Hilyat al-Awliya)
Izvor: “Izlaz iz smutnje”
str:22-23