Šejh ali Hudajr je jednu od svojih knjiga naslovio: Džuz (dio) aslu dinil islam a to je tevhid i risale. Kaže šejh Ali Hudajr u poglavlju Kako spoznajemo šta je asl islama (tj. aslud-din op.prev):
Spoznajemo aslu el islam na osnovu sljedećih stvari:
1. Da su sve vjere složne na njemu. Kaže Uzvišeni:
وما أرسلنا من قبلك من رسول إلا نوحي إليه أنه لا إله إلا أنا فاعبدون
”A mi prije tebe nijednog Poslanika nismo poslali a da mu nismo objavili: Nema drugog boga osim Mene zato mene obožavajte.”
I kaže:
شرع لكم من الدين ما وصى به نوحا والذي أوحينا إليك وما وصينا به إبراهيم وموسى وعيسى أن أقيموا الدين ولا تتفرقوا فيه
”On vam u vjeri propisuje ono što je propisao Nuhu, ono što je objavljeno tebi i ono što smo oporučili Ibrahimu i Musa’u I Isa’u : Pravu vjeru ispovjedajte i u tome se ne podvajajte.”
Nuh alejhis-selam je rekao :
وأمرت أن أكون من المسلمين
”I naređeno mi je da budem musliman.”
Govoreći o Ibrahimu Uzvišeni kaže :
إذ قال له ربه أسلم قال أسلمت لرب العالمين
”Kada mu Gospodar njegov reče: Pokori se. On reče: Pokorio sam se Gospodaru svih svjetova.”
Ibrahim i J’akub su oporučili svojim sinovima rekavši:
فلا تموتن إلا وأنتم مسلمون
”Nemojte umrijeti osim kao muslimani.”
Govoreći o Musa’u Uzvišeni kaže:
يا قوم إن كنتم آمنتم بالله فعليه توكلوا إن كنتم مسلمين
”O narode ako ste u Allaha povjerovali na Njega se oslonite ako ste muslimani.”
A havarijjuni (pomagači) su Isa’u rekli:
آمنا واشهد بانا مسلمون
”Povjerovali smo i posvjedoči da smo mi muslimani.”
Šejhul islam kaže: ”Islam je vjera svih vjerovjesnika i poslanika i onih koji su ih slijedili od ummeta. O tome nas Uzvišeni obavještava na nekoliko mjesta u svojoj Knjizi. Obavijestio nas je o Nuhu, Ibrahimu i Israilu da su bili muslimani. Isto tako i sljedbenici Musa’a i Isa’a alejhimus-selam. A islam znači da se predaš Allahu a ne nekom drugom, da se Allah obožava i da Mu se širk ne čini. Da se samo na Njega oslanja, da se samo Njemu nada i od Njega boji. Da se voli potpunom ljubavlju i da nikog od stvorenja ne voli kao što voli Allaha… Ko se uzoholi od obožavanja Allaha nije musliman, i ko sa Allahom obožava druge nije musliman.” (Kitabu en-nubuvvat 127. str.).
2. Spoznajemo aslul islam na osnovu toga što je to prva obaveza, zbog hadisa Abdullaha ibn Abbasa u kojem stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao Muazu ibn Džebelu kada ga je poslao u Jemen:
إنك تأتي قوماً من أهل الكتاب فليكن أول ما تدعوهم إليه شهادة أن لا إله إلا الله – وفي رواية: إلى أن يوحدوا الله
”Ti dolaziš narodu od ehlul kitabija. Zato neka prvo u što ćeš ih pozvati bude šehadet la ilahe illallah ” – u drugom rivajetu stoji: ”Da Allaha jednim smatraju” (tj. da mu tevhid ispoljavaju op.prev.) Hadis bilježe Buharija i Muslim.
3. Na osnovu toga što je to prvo što se traži od čovjeka zbog hadisa:
أمرت أن أقاتل الناس حتى يشهدون أن لا إله إلا الله وأن محمدا رسول الله…
”Naređeno mi je da se borim protiv ljudi sve dok ne posvjedoče da nema drugog boga sem Allaha i da je Muhammed njegov rob i Poslanik…” (Bilježe ga Buharija i Muslim).
Spoznajemo isto tako na osnovu onoga što je predstavljalo početak islama. Uzvišeni kaže:
يا أيها المدثر قم فأنذر وربك فكبر وثيابك فطهر والرجز فاهجر
”O ti pokriveni ustani i opominji (a nema sumnje da se ovdje opomena odnosi na činjenja širka op.prev), i Gospodara svog veličaj (tj obožavaj Allaha op.prev), svoje haljine očisti i kumira se kloni”.
4. Spoznajemo na osnovu onoga što je bilo u mekanskom periodu i ono na čemu su bili muhadžiri Habeše. Ibn Tejmije, rahimehullahu teala, kaže: ”Poslanici su složni na tome da ne naređuju razvrat, zulum, širk, i govor o Allahu bez znanja.” (Kitabu en-nubuvvat 430. str.). I kaže isto tako: ”Među haramima ima stvari za koje kategorički kažemo da šerijat nije dozvolio ništa od njih niti u daruri (nuždi) niti mimo darure, poput širka, razvrata, govora o Allahu bez znanja, i čistog zulma. To su četiri stvari spomenute u riječima Uzvišenog:
قل إنما حرم ربي الفواحش ما ظهر منها وما بطن والإثم والبغي بغير الحق وأن تشركوا بالله مالم ينزل به سلطانا وأن تقولوا على الله مالا تعلمون
”Reci: Gospodar moj je zabranio razvrat, javni i tajni, grijeh i bespravno nasilje, da Allahu širk činite o kojem nikakvog dokaza nije objavio, i da o Allahu govorite ono što ne znate.”
Ove stvari su zabranjene u svim šerijatima i sa njihovom zabranom je Allah poslao sve poslanike i nije dozvolio ništa od njih u bilo kom stanju i zato su ove stvari spomenute u suri koja je Mekanska.” (Medžmu’ul fetava 14/470-471.).
Šta više Allahov Poslanik je po koncenzusu učenjaka sire a i drugih boravio deset godina u Mekki pozivajući u tevhid. Takođe u svakoj mekanskoj suri se spominje osnova islama: tevhid i risala (poslanica).
5. Osnovu islama spoznajemo na osnovu onoga o čemu će rob biti upitan u kabru. Od Bera’ ibn Aziba se prenosi da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao o riječima Uzvišenog:
يثبت الله الذين آمنوا بالقول الثابت
(Allah će postojanom riječju učvstiti one koji vjeruju.)
Objavljene su o kaburskoj patnji. Biće rečeno: Ko je tvoj gospodar, koja je tvoja vjera i ko je tvoj poslanik.” (Bilježi ga Buharija i Muslim).
6. Ne razlikuje se.” Završen citat šejha Ali Hudajra.
Pripremio i sa arapskog preveo: Idriz ebu Usame
Člankak je objavljen 24. nov 2008 god.