Ibn Ebu Havari prenosi da je Ebu Sulejman ed-Darani upitan, dok je on sjedio u njegovom prisustvu: “Koja je granica do koje se može najviše približiti Allahu, dž.š.?” On zaplaka i reče:
“Zar da nekog poput mene pitate o tome? Granica do koje se najviše može približiti Allahu, dž.š., jeste da Allah, dž.š., pogleda u tvoje srce i da u njemu ne nade želje ni za dunjalukom niti za ahiretom, samo želju za Njim, Uzvišenim.”
Jahja bin Muaz rekao je: “Pobožnost je čuvanje tajni i odstranjivanje iz srca svega drugog osim Allaha, dž.š.”
Sehl bin Abdullah rekao je: “Allah, dž.š., u svakom trenutku gleda u srca Svoji robova. U čijem srcu nađe želju za nekim drugim mimo Njega prepusti to srce Iblisu da ovlada njime.”
Također je rekao: “Ko se svojim srcem približi Allahu, dž.š., iz njega se udalji sve drugo mirno Allaha, dž.š. Ko bude tražio Allahovo, dž.š., zadovoljstvo, Allah, dž.š., učinit će ga zadovoljnim. Čije srce bude razmišljalo o Allahu, dž.š., On će sačuvati njegove ostale organe.
Također je rekao: “Nemoguće je da srce koje je osjetilo slast “jekina” (čvrstog uvjerenja) bude naklono prema nekom drugom mimo Allaha, dž.š. Nemoguće je da u srce uđe svjetlo, dok u tom srcu bude nešto čime Allah, dž.š., nije zadovoljan.”
Neko je upitan onome koje je djelo najbolje, pa je odgovorio: “Da se u osami čuvaš da spominješ ikog drugog mimo Allaha, dž.š.”
Salim bin Mejmun rekao je: “Okrenuli ste se od Allaha, dž.š., i svu svoju pažnju poklonili ste jedni drugima. Da ste se prema Njemu okrenuli, čuda bi vidjeli.”
Uvođenje zaljubljenih u vrt ljubavi
Ibn Kajjim el-Dževzije, rahimehullah