Pitanje:
Da li je dozvoljeno opravdavati neznanjem (džehlom) čovjeka koji čini jasno djelo velikog kufra i širka? Navedite mi dokaze ako jeste dozvoljeno i ako nije dozvoljeno. Koji od ranijih učenjaka opravdava neznanjem? Može li se pomiriti stav onih koji zagovaraju pravdanje neznanjem sa stavom onih koji ne dozvoljavaju pravdanje neznanjem a da ne dođe do tekfira ovih prvih?
Odgovor:
| Nema sumnje da mesela uzra bil dzehli (opravdavanja neznanjem) nije u svim poljima baš lahka. Zato kaže šejh Ali Hudajr da je ova mesela zbunila ulemu. Ako je tako sa ulemom šta je onda sa drugima. Tačno je da danas ima dosta onih koji zagovaraju pravdanje neznanjem u cjelini bez pravljenja razlike između osnova i ogranaka vjere, mada i ti koji zastupaju takvo mišljenje uzimaju u obzir osobu koja živi u pustinji, onoga ko je tek prihvati islam i njima slične osobe. Možda još malo prošire krug kada se radi o našim područjima zbog toga što im se ne prikaže situacija onakvom kakva jeste. Ali, vidjećeš da oni prave razliku između te osobe i osobe koja živi po arapskom svijetu. U svakom slučaju ipak današnja ulema, ciljam na ulemu u pravom smislu te riječi a ne na daije, većina njih koliko ja vidim je na stanovištu neopravdavanja neznanjem u osnovi vjere tj. velikom širku i otvorenom kufru. Pogledaj na primjer fetvu ledžne na čelu sa Bin Bazom rahimehullah: “Svako ko povjeruje u poslanicu našeg Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i ostalo sa čim je došao od šerijata , a zatim učini sedždu nekom drugom mimo Allahu: velijju , vlasniku kabra ili šejhu nekog tarikata , smatra se kafirom, murtedom od islama, mušrikom činjenjem ibadeta drugom mimo Allahu , makar u trenutku sedžde izgovorio šehadet jer je učini djelo koje ruši njegov govor. Međutim, možda se može opravdati džehlom pa se nad njim ne sprovede kazna, ne bi li sebe preispitao i pokajao se Allahu. Pa ako i dalje ustraje u sedždi mimo Allahu ubiće se zbog svog riddeta. Pojašnjenje i uspostavljanje dokaza jeste radi spuštanja kazne a nije da bi se nazvao kafirom nakon pojašnjenja, jer on se naziva kafirom zbog onog što je učinio od sedžde mimo Allahu ili zavjetovanja drugom , ili klanjem ovce na primjer nekom drugom a ne Allahu. “ (Fetve stalne komisije 1/220). Kao što se vidi tekst ledžne je jasan ko Sunce u po bijela dana. Ovo je ledžna koju je predvodio šejh bin Baz rahimehullahu teala. To je stav i Fevzana koji je dao predgovor knjizi Davabiti tekfira u kojoj pisac podržava mišljenje uleme nedžda. To je stav šejha Hamuda ibn Akla eš-Šuajbija, zatim prije njega stav šejha Muhammeda ibn Ibrahima, muftije prije bin Baza. Upitan je: Ima li opravdanja u tevhidu? Pa nakon što je odgovorio upitan je: A ako je džahil ? Pa kaže: ”U tevhidu nema džehla, tevhid nije stvar koja se može neznati. Takav okreće glavu od vjere. Može li čovjek neznati za Sunce?” (Fetve šejha Muhammeda ibn Ibrahima12/198). Zatim, to je stav šejha Ali Hudajra kojeg ja smatram alimom . Zatim isto tako Ahmed Halidi, zatim Midhat alu Ferradž , El-Makdisi i drugi. S druge strane ne znam nekog šejha u pravom smislu riječi koji opravdava neznanjem u širku osim kaliko mi je poznato šejh Usejmin. To mu neki pripisuju međutim meni nije poznat njegov govor po ovoj meseli. Pravdanje neznanjem zastupaju neke daije poput Ebu Besira, Abdul Kadira Abdul Aziza … Što se tiče tvog pitanja o ranijim učenjacima, ko od njih opravdava neznanjem, kaže šejh Ali Hudajr: “Ova šubha (tj. pravdanje neznanjem) se nije pojavila prije vremena Ibn Tejmije. Svako ko zastupa mišljenje pravdanja neznanjem najraniji dokaz kojeg spominje jeste govor Ibn Tejmije. Zatim se ova šubha pojavila za vrijeme Muhammeda Ibn abdul Vehhaba “… Nakon toga šejh Ali Hudajr spominje generacije uleme Nedžda u kojima se pojavljivala ova šubhe i ulemu nedžda koja se pozbavila odgovorom na nju, pa kaže nakon toga šejh Ali: “Zatim su se u ovom vremenu pojavili oni koji kažu da po pitanju pravdanja neznanjem u velikom širku ima razilaženju, zatim spominju dva mišljenja . Toga ima u nekim knjigama danas . Pored toga kada spomenu razilaženje ne pripisuju ga nikom već ga uopćenito spominju (tj kažu da ima samo razilaženja a ne spominju ko je taj koji opravdava neznanjem , moja opaska). Razlog toga je njihovo shvatanje da Šejh Muhammed ibn abdul Vehhab ima dva mišljenja u ovoj meseli, jer su iz nekih konteksta šejha shvatili da on opravdava neznanjem. To je zasnovano na njihovom pogrešnom shvatanju… “ Na kraju kaže šejh Ali: “Rezime: Govor o postojanju razilaženja u meseli pravdanju neznanjem se nije pojavio osim u ovom vremenu. “ (Iz knjige šejha Ali Hudajra ”El mutemmime” o govoru imama dave o meseli pravdanja u velikom širku). Što se tiče pomirenja ova dva stava u smislu kojeg si spomenuo da se ovaj stav i stav onih koji ne prihvataju uzur bi dzehl (pravdanje neznanjem) ne mogu pomiriti a da ne dodje do tekfira ovih prvih, (tj. onih koji mušrike kada u neznanju učine širk ne tekfire već ih nazivaju i dalje muslimanima dok im se ne pojasni) , kažemo sljedeće: Mesela neopravdabanja neznanjem nije mesela oko koje je neko od prijašnjih učenjaka prenio koncenzus. Nećeš naći da neko od ranijih učenjaka spominje na primjer koncenzus da nema opravdanja neznanjem u širku ili tome slično. Već kasnija ulema, ulema Nedžda, spominje taj koncenzus na osnovu onoga što su vidjeli od govora uleme po pitanju ove mesele. To se mora uzeti u obzir. S druge strane mesela tekfiranja mušrika nije od aslu dina. Šejh Midhat alu Ferradž kaže: “Tekfiranje mušrika koji obožavaju druge mimo Allaha , nije od aslu dina koji je obavezan svakom robu da bi njegov islam bio ispravan i njegov iman prihvaćen. S druge strane konstatujemo isto tako da ne tekfiranje mušrika može u određnim situacijama biti djelo koje samo po sebi izvodi iz islama bez uspostavljanja dokaza i odstranjivanja šubhe.” (Fethu el alijji el hamid 255. str.). Dakle, šejh Midhat želi da kaže da mesela nije od aslu dina već od usuli itikada, poput mesele imana, namaza i njima slične mesele. Stoga kako god nismo protekfirili one koji su oprečni ehli suunetu po pitanju mesele imana, i nismo protekfirili onoga ko ne tekfiri ostavljača namaza, naprotiv ne smatramo ga čak ni grešnim pored toga što je u meseli jasan idžma ashaba, isto tako nećemo protekfiriti onoga ko zastane po pitanju tekfiranja određenih mušrika za koje misle da imaju opravdanja oslanjajući se pri tom na šerijatske tekstove tj. njihove šubhe koje je spomenuo šejh Midhat u ”Prvadanju neznanjem pod lupom šerijata” a i drugi. Po pitanju namaza imamo jasan jezički idžma ashaba i pored toga smo opravdali one koji nisu istog mišljenja, dok po pitanju pravdanja neznanja imamo njihov postupak ali ne i govor. Po pitanju mesele pravdanja neznanjem imamo kao primjer sljdbenike Musejlme oko kojih se ashabi nisu razišli pored njihova džehla, ili one koji su uskratili zekat …(i jedno i drugo je dokaz ali želim da kažem da nema sumnje da je ono što se tekstualno prenosi od ashaba jače od onoga što se podrazumijeva iz njihova djela). Što se tiče uleme Nedžda najjasniji citat koji sam ja vidio a koji ukazuje da mesela tekfiranja mušrika nije od aslu dina, jesu riječi Sulejmana ibn Sehmana: “Zatim kada bi pretpostavili da neko od uleme zastane po pitanju kufra nekog od ovih neznalica od džehmijskih mukallida ili neznalica od mukallida obožavalaca grobova mogli bi takvog opravdati da griješi [pogledaj kako sešejh izražava : da griješi a ne kaže da je grešan] i opravdan, a nećemo reći da je time učinio kufr jer niko nije sačuvan od greške.” (Fetve imama Nedžda 3/73). A Allah najbolje zna. Odgovorio: prof. Idriz Bilibani |